Skip to Main Content
It looks like you're using Internet Explorer 11 or older. This website works best with modern browsers such as the latest versions of Chrome, Firefox, Safari, and Edge. If you continue with this browser, you may see unexpected results.

Hoover Institution Library & Archives resources for the History of Yugoslavia

This guide will introduce you to Hoover Institution Library & Archives materials important for the history of Yugoslavia and its successor states

Welcome! Dobrodošli! Добродошли!

Over the last century, the Hoover Institution Library & Archives has amassed invaluable collections of library and archival materials related to the history of Yugoslavia. The creation of Yugoslav collection and the beginning of collecting materials started with the mission of the Hoover Institution historian Frank Golder, in 1921. The goal of this mission was to collect material related to the causes and consequences of the First World War, and it coincided in a way with the founding of the Kingdom of Serbs, Croats, and Slovenes. Therefore, the history of the Yugoslav collection within the Hoover Institution Library & Archives is almost as long as the history of the institution itself. 

Materials that stand out with their importance and whose content attracts the attention of researchers, cover almost all periods of the history of the Yugoslav state. Hoover Institution Library & Archives are proud of collections of documents and materials about the First World War; the creation of the Kingdom of Serbs, Croats, and Slovenes; the Yugoslav delegation, and their demands and expectations at the Paris Peace Conference.

Over time, the collection continued to grow. Materials important for the research of the history of the Yugoslav idea, and the emergence of socialist ideas among the South Slavs became a very important part.

A large part of the collection is interesting for the research of the interwar period, the development of political parties, and parliamentary life and foreign relations, especially with Italy, as well as Russian emigration in Yugoslavia.

There are a significant part of holdings related to the Second World War in Yugoslavia, the Independent State of Croatia, the Chetnik, and the Partisan movement and their representatives.

Material related to the history of socialist Yugoslavia represents the most voluminous part of the Yugoslav collection, where resources concerning the breakup of the Yugoslav Communist Party with Moscow, the papers of Yugoslav dissidents, as well as the legacy of numerous representatives of Yugoslav emigration in the west, stand out with their importance.

The Library & Archives also holds resources that describe the tragic end of the land of the Southern Slavs. 

Građa vezana za povijest Jugoslavije koja se čuva u knjižnici i arhivu Hooverova instituta uključuje materijal različite vrste prikupljan tijekom prethodnih 100 godina. 

Stvaranje jugoslavenske zbirke i početak prikupljanja građe započelo je misijom Franka Goldera, 1921. godine. Cilj ove misije bio je prikupiti građu vezanu uz uzroke i posljedice Prvog svjetskog rata, a na neki se način podudarao s osnivanjem Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Stoga je povijest jugoslavenske zbirke unutar knjižnice i arhiva Hooverova instituta duga gotovo kao i povijest same ustanove.

Građa koja se ističe svojom važnosti i čiji sadržaj privlači pažnju istraživača, pokriva gotovo sva razdoblja povijesti jugoslavenske države. Knjižnica i arhiv Hooverova Instituta ponosni su na zbirke dokumenata i građe o Prvom svjetskom ratu; stvaranju Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca; jugoslavenskoj delegaciji, te njihovim zahtjevima i očekivanjima na Pariškoj mirovnoj konferenciji.

S vremenom je zbirka nastavila rasti, pa su, na primjer deo nje postali i materijali važni za istraživanje povijesti jugoslavenske ideje, ili za pojavu socijalističkih ideja kod Južnih Slavena.

Značajan dio zbirke zanimljiv je za istraživanje razdoblja između dva svjetska rata, razvoja političkih stranaka, te parlamentarnog života i vanjskih odnosa, posebice s Italijom. O Drugom svjetskom ratu u Jugoslaviji, NDH, četničkom, partizanskom pokretu i njihovim predstavnicima postoje vrlo važne dokumente i svjedočanstva. 

Građa koja se odnosi na povijest socijalističke Jugoslavije predstavlja najobimniji dio jugoslavenske zbirke, a ističu se izvori o raskolu SSSR-a i Jugoslavije 1948. godine, zbirke jugoslavenskih disidenata, kao i ostavština predstavnika hrvatske i srpske emigracije na zapadu. Knjižnica i arhiv Hooverova instituta također posjeduju izvore koji opisuju tragičan kraj zemlje Južnih Slavena. 

Građa koja je bila dio jugoslavenske zbirke dijeli se po svojoj vrsti i sukladno tome čuva se u knjižnici ili arhivu Hooverova instituta. 

Колекције везане за историју Југославије које се чувају у библиотеци и архиву Хуверовог института обухватају материјал различитог типа који је прикупљан претходних 100 година.

Почетак прикупљања грађе и стварање Југословенске колекције означила је мисија Френка Голдера, 1921 године. Циљ ове мисије био је сакупљање грађе везане за узроке и последице Првог светског рата, а временски се подударио са формирањем заједничке државе Јужних Словена. Стога се чини да је историја југословенске колекције у оквиру Хуверовог института дуга скоро колико и историја самог института. 

Материјали који се својом важношћу истичу и својим садржајима привлаче пажњу истраживача обухватају скоро све периоде прошлости југословенске државе. Хуверова библиотека и архив богати су документима и грађом о Првом светском рату, формирању заједничке државе, делегацији и захтевима југословенске делегације на Конференцији мира у Паризу.

Временом је колекција обогаћивана и допуњавана па су веома значајан део постали и материјали значајни за историју југословенске идеје, и појаве социјалистичких идеја код Јужних Словена. 

Бројне колекције занимљиве су за проучавање међуратног периода, развоја политичких странака и парламентарног живота, спољне политике и односа са суседима, као и веома интересантна сведочанства која се тичу руске емиграције.

Нарочито се истичу извори о Другом светском рату на простору Југославије, Независној Држави Хрватској, четничком и партизанском покрету и њиховим представницима.      

Грађа везана за историју социјалистичке Југославије представља најобимнији део југословенске колекције, где се истичу извори који се тичу раскида КПЈ са Москвом, збирке југословенских дисидената, као и заоставштине бројних представника југословенске емиграције на западу. Материјали о несрећном крају Југославије такође су присутни у архиву и библиотеци.  

Материјал који се односи на историју Југославије подељен је по типу грађе и у складу са тим се чува у библиотеци или архиву Хуверовог института.