Over the last century, the Hoover Institution Library & Archives has amassed invaluable collections of library and archival materials related to the history of Yugoslavia. The creation of the Yugoslav collection began under the curatorship of historian Frank Golder in 1921 and aligned with Herbert Hoover’s efforts, during the establishment of the Hoover War Collection, to collect material related to the causes and effects of World War I, which included the founding of the Kingdom of Serbs, Croats, and Slovenes. Therefore, the history of the Yugoslav collection within the Hoover Institution Library & Archives is almost as long as the history of the Institution itself.
The collection features important research materials that cover almost all periods of the history of the Yugoslav state. These include documents and materials about WWI, the creation of the Kingdom of Serbs, Croats, and Slovenes, and details on the Yugoslav delegation at the Paris Peace Conference of 1919.
Over time, this collection has continued to grow. Research materials related to the Yugoslav unity ideas and the emergence of socialist ideas among the South Slavs became featured documents in the Yugoslav collection.
A significant portion of the collection are documents on the Yugoslav interwar period, the development of political parties in the country, and parliament. The documents also detail foreign relations and Russian emigration into Yugoslavia.
There are many documents in the collection related to World War II in Yugoslavia, the Independent State of Croatia, the Chetnik, and the Partisan movement and their representatives.
Material related to the history of socialist Yugoslavia represents the largest section of the Yugoslav collection, where important resources concerning the breakup of the Yugoslav Communist Party with Moscow, the papers of Yugoslav dissidents, and the legacy of Yugoslav emigrés to the West can be found.
The Library & Archives also has resources that describe the tragic end of the land of the Southern Slavs.
Građa vezana uz povijest Jugoslavije koja se čuva u knjižnici i arhivu Hooverova instituta uključuje materijal različite vrste prikupljan tijekom prethodnih 100 godina.
Stvaranje jugoslavenske zbirke i početak prikupljanja građe započelo je misijom Franka Goldera, 1921. godine. Cilj ove misije bio je prikupiti građu vezanu uz uzroke i posljedice Prvog svjetskog rata, a na neki se način podudarao s osnivanjem Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Stoga je povijest jugoslavenske zbirke unutar knjižnice i arhiva Hooverova instituta duga gotovo kao i povijest same ustanove.
Građa koja se ističe svojom važnosti i čiji sadržaj privlači pažnju istraživača, pokriva gotovo sva razdoblja povijesti jugoslavenske države. Knjižnica i arhiv Hooverova Instituta ponosni su na zbirke dokumenata i građe o Prvom svjetskom ratu; stvaranju Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca; jugoslavenskoj delegaciji, te njihovim zahtjevima i očekivanjima na Pariškoj mirovnoj konferenciji.
S vremenom je zbirka nastavila rasti, pa su, na primjer deo nje postali i materijali važni za istraživanje povijesti jugoslavenske ideje, ili za pojavu socijalističkih ideja kod Južnih Slavena.
Značajan dio zbirke zanimljiv je za istraživanje razdoblja između dva svjetska rata, razvoja političkih stranaka, te parlamentarnog života i vanjskih odnosa, posebice s Italijom. O Drugom svjetskom ratu u Jugoslaviji, NDH, četničkom, partizanskom pokretu i njihovim predstavnicima postoje vrlo važne dokumente i svjedočanstva.
Građa koja se odnosi na povijest socijalističke Jugoslavije predstavlja najobimniji dio jugoslavenske zbirke, a ističu se izvori o raskolu SSSR-a i Jugoslavije 1948. godine, zbirke jugoslavenskih disidenata, kao i ostavština predstavnika hrvatske i srpske emigracije na zapadu. Knjižnica i arhiv Hooverova instituta također posjeduju izvore koji opisuju tragičan kraj zemlje Južnih Slavena.
Građa koja je bila dio jugoslavenske zbirke dijeli se po svojoj vrsti i sukladno tome čuva se u knjižnici ili arhivu Hooverova instituta.
Колекције везане за историју Југославије које се чувају у библиотеци и архиву Хуверовог института обухватају материјал различитог типа који је прикупљан претходних 100 година.
Почетак прикупљања грађе и стварање Југословенске колекције означила је мисија Френка Голдера, 1921 године. Циљ ове мисије био је сакупљање грађе везане за узроке и последице Првог светског рата, а временски се подударио са формирањем заједничке државе Јужних Словена. Стога се чини да је историја југословенске колекције у оквиру Хуверовог института дуга скоро колико и историја самог института.
Материјали који се својом важношћу истичу и својим садржајима привлаче пажњу истраживача обухватају скоро све периоде прошлости југословенске државе. Хуверова библиотека и архив богати су документима и грађом о Првом светском рату, формирању заједничке државе, делегацији и захтевима југословенске делегације на Конференцији мира у Паризу.
Временом је колекција обогаћивана и допуњавана па су веома значајан део постали и материјали значајни за историју југословенске идеје, и појаве социјалистичких идеја код Јужних Словена.
Бројне колекције занимљиве су за проучавање међуратног периода, развоја политичких странака и парламентарног живота, спољне политике и односа са суседима, као и веома интересантна сведочанства која се тичу руске емиграције.
Нарочито се истичу извори о Другом светском рату на простору Југославије, Независној Држави Хрватској, четничком и партизанском покрету и њиховим представницима.
Грађа везана за историју социјалистичке Југославије представља најобимнији део југословенске колекције, где се истичу извори који се тичу раскида КПЈ са Москвом, збирке југословенских дисидената, као и заоставштине бројних представника југословенске емиграције на западу. Материјали о несрећном крају Југославије такође су присутни у архиву и библиотеци.
Материјал који се односи на историју Југославије подељен је по типу грађе и у складу са тим се чува у библиотеци или архиву Хуверовог института.
